U svetu koji se ubrzano tranformiše i prihvata značaj održivog razvoja, principi cirkularne ekonomije postaju jedan od fundamentalih pokretača privrednog rasta. Potreba da se postojeći modeli proizvodnje i potrošnje prilagode novoj paradigmi razvoja postaje sve prisutnija. Tehno-ekonomska tema, cirkularna ekonomija, suštinski promoviše multidisciplinarni pristup i postaje sve značajnija kako za proizvodne tako i za uslužne sisteme. Verujemo da je oblast cirkularne ekonomije povoljna prilika kako za sinergiju inženjerskih i ekonomskih znanja, tako i za transfer tehnologije, koja će omogućiti efikasnije korićenje resursa i optimalno upravljanje na mikro i makro nivou. U tom smislu, ovaj rukopis je nastao kao rezultat potrebe da se motivišu mladi istraživači, koji se direktno ili indirektno bave ovom temom, da predlažu inovatina rešenja za realne probleme u industriji.
Zbornik radova „Cirkularna ekonomija” predstavlja doprinos objašnjenju aktuelne problematike koja se vezuje za cirkularnu ekonomiju, kojoj se u poslednje vreme pridaje veliki značaj. Rukopis je prevashodno namenjen domaćoj naučnoj publici, studentima i široj stručnoj javnosti. Grupu autora čine istraživači iz Inovacionog centra Univerziteta u Nišu i istraživački tim sa Katedre za menađžment u mašinskom inženjerstvu Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Sveobuhvatan pristup analizi interdisciplinarnog fenomena od strane velikog broja autora sa ekononomskim, menadžerskim, inženjerskim, pravnim i medicinskim kompetencijama omogućio je zaokruživanje znanja iz ove oblasti. Za razumevanje sadržaja, osim ekonomskih znanja, korisno je da čitalac poseduje i određena inženjerska i menadžerska znanja.
Rukopis čine tri poglavlja, a svaki se sastoji od četiri rada, koji su logički i funkcionalno struktuirani i usaglašeni sa predmetom istraživanja, bazirani na relevantnoj domaćoj i inostranoj literaturi. Prvo poglavlje pod nazivom: „Cirkularna ekonomija i održivi razvoj” sagledava međuzavisnost ova dva pojma, i predstavlja cirkularnu ekonomiju kao imperativ opstanka savremenog društva. U ovom poglavlju se mapiraju potencijali za tranziciju od linearnog ka cirkularnom modelu privrednog razvoja koji, s jedne strane, promoviše smanjivanje otpada i zagađenja, a sa druge strane ističe povećanje produktivnosti resursa. S tim u vezi, objašnjen je i cilj ostvarivanja pravedne raspodele resursa u održivom društvu. Na kraju prvog poglalja prikazano je dubinsko razumevanje načina na koji filozofija i pravo oblikuju i reflektuju naše koncepte pravednosti u kontekstu upotrebe ograničenih resursa.
U drugom poglavlju koje nosi naziv „Merenje i analiza cirkularne ekonomije” fokus je na kvantitativnim metodama za merenje i evaluaciju performansi cirkularne ekonomije. Uz razumevanje kontekstualne prirode institucionalnih, regulatorinih i metodoloških okvira za razvoj cirkularne ekonomije, predloženi su pravci daljih istraživanja kako bi se razumela njihova prilagodljivost različitim scenarijima. Ovaj deo Zbornika nudi vredne uvide za donosioce javnih politika, industrijske lidere i istraživače koji teže održivim i inkluzivnim ekonomskim promenama. U ovom delu obrađeni su i relevantni indikatori na nacionalnom nivou i na nivou preduzeća, kojima se meri napredak u implementaciji cirkularnih strategija. Načelno, indikatori cirkularne ekonomije se mogu klasifikovati na ekonomske indikatore, indikatore održivog razvoja i indikatore zaštite životne sredine. Bolje razumevanje indikatora ima za cilj da istakne mogućnosti za njihovu primenu i modeliranje primenom savremenih softverskih rešenja u teoriji i praksi.
Treći deo monografije „Primena principa cirkularne ekonomije u industriji” je aplikativnog karaktera i osvetljava pitanja kao što su optimalno upravljanje komunalnim i industrijskim otpadom i njihov uticaj na ekosistem. Sve veća industrijalizacija dovela je do povećanja proizvodnje otpada koji predstavlja trošak i veliki ekološki izazov. Posebna pažnja je skrenuta na neophodnost investiranja u inrastrukturu kao preduslovu za sprovođenje principa cirkularne ekonomije. Na kraju su predstavljene zelene javne nabavke koje se mogu posmatrati kao važan instrument za promovisanje zelenog rasta u budućem periodu.
Hronološki na kraju, ali ne i po značaju, posebnu zahvalnost dugujemo recenzentima: dr Gordani Stefanović, redovnom profesoru Mašinskog fakulteta u Nišu i dr Snežani Radukić, redovnom profesoru Ekonomskog fakulteta u Nišu, na konstruktivnim predlozima i sugestijama koje su suštinski i formalno poboljšale kvalitet rukopisa koji je pred Vama. Odgovornost za eventualne nedostatke i nejasnoće imaju isključivo autori radova. Kritičko mišljenje Vas čitalaca je neophodno kako bismo mogli da unapredimo sledeće izdanje na ovu temu.
Urednici
U Nišu, 2024. godine
